O.U.R. HR intervju sa Kristinom Mandić – Head of HR, MPC Properties

Kroz razgovor sa Kristinom Mandić, Head of HR u kompaniji MPC Properties, dotakli smo se njenih početaka, trenutka kada je shvatila da će HR biti njen profesionalni put, ali i tema koje danas oblikuju ljudske resurse – od balansa između empatije i biznis ciljeva, do razlika među generacijama i uticaja novih tehnologija. Kristina otvoreno deli kako se HR razvijao poslednjih godina i šta je, po njenom iskustvu, ključno za stvaranje okruženja u kome ljudi žele da ostanu i napreduju.

Sigurni smo da je na početku karijere bilo mnoštvo izazova. Koji je to trenutak bio presudan kada si shvatila da ćeš ostati u HR-u?

Bilo je više izazovnih trenutaka na početku karijere, ali jedan mi je posebno ostao urezan u sećanje. Radila sam na kompleksnoj reorganizaciji tima u jednoj kompaniji. Bilo je emotivno, napeto, ali i profesionalno zahtevno. U tom procesu sam prvi put zaista osetila koliko HR može da napravi razliku, ne samo u rezultatima kompanije, već i u životima zaposlenih. Tu je presudan način na koji se prilazi i komunicira sa zaposlenima. Kroz otvorene razgovore, podršku menadžerima i transparentnu komunikaciju, uspeli smo da prođemo kroz promenu sa očuvanim poverenjem i motivacijom tima.

Tada sam shvatila da HR nije samo podrška biznisu, već segment u kome možeš u isto vreme biti i strateški partner i ljudski oslonac. Taj osećaj da možeš spojiti empatiju i fokus na poslovne ciljeve kompanije bio je prelomni momenat i od tada više nisam ni pomišljala da radim bilo šta drugo.

Kako ti vidiš HR funkciju danas? Koji set veština jedan HR profesionalac bi trebalo da poseduje?

HR funkcija u Srbiji je mnogo evoluirala u poslednjih 15-ak godina i to me jako raduje. Prešli smo od puke kadrovske uloge na mnogo kompleksnije zadatke kao što su: razvoj zaposlenih, struktuirani procesi selekcije i regrutacije, onboarding/ offboarding, evaluacija radnog učinka i sl. Jedan HR profesionalac bi pre svega trebalo, po meni, da ima visok stepen empatije, a da u isto vreme iz fokusa ne gubi strateške ciljeve kompanije. Naći pravi balans izmedju ove dve stvari je veština do koje se stiže iskustvom.

Šta se promenilo u prethodnih 5 godina u HR-u? A šta očekuješ da će se promeniti u narednih 5?

Većina mojih kolega HR periode meri pre i posle COVID-a. Nažalost, taj period je nekako mnoge stvari „okrenuo naglavačke“ i bio neka vrsta katalizatora, otvorio je teme mentalnog zdravlja, hibridnog rada, otpornosti, kao i važnosti employer brandinga i iskustva zaposlenih. U narednih 5 godina očekujem još veći upliv tehnologije u svakodnevni rad, naročito veštačke inteligencije u procese selekcije, razvoja i upravljanja učinkom. Nadam se i verujem da ćemo se kao HR profesija još više fokusirati na 'employee experience' i na to kako da stvaramo radna okruženja u kojima ljudi ne samo da ostaju, već žele da se razvijaju i napreduju.

Svedoci smo velikih promena u svetu u kojem je AI sve češće sastavni deo biznisa. Kako ste ti i tvoja kompanija uključili AI u svoje procese i ukoliko još uvek niste, da li planirate I na koji način?

U našoj kompaniji svesni smo značaja koji veštačka inteligencija ima za budućnost poslovanja. Trenutno smo u fazi istraživanja načina na koje AI može doprineti unapređenju naših procesa na svim nivoima u okviru naše delatnosti Tu mislim pre svega na naše office i retail segmente, marketing i naravno HR. Iako još uvek nismo u potpunosti implementirali AI alate u svakodnevni rad u svim oblastima, razvijamo planove kako bismo to učinili strateški i sa jasnim ciljevima. Pratimo primere dobre prakse i trudimo se da balansiramo između inovacija i očuvanja ljudskog pristupa u radu sa ljudima. Verujemo da je budućnost u pametnoj kombinaciji tehnologije i ljudskog faktora.

Generacija Z i njihovo uklapanje u svet rada, jedna je od nepresušnih tema u HR-u. Kakva je situacija kod vas, kakvo je tvoje iskustvo?

U našoj kompaniji imamo situaciju da imamo dosta kolega koji su tu već 15+ godina i pojedinci iz tih redova čine okosnicu poslovanja. Ipak, svesni smo da „na mladima svet ostaje“ pa sa tim u vezi trudimo se da na svakodnevim zadacima spojimo mladost i iskustvo i samim tim omogućimo novim, mlađim kolegama da uče na praktičnim primerima. Smatram da je ključno da se fokusiramo na edukaciju i sistemsku podršku razvoju zaposlenih kroz sve faze njihove karijere, kao i na izgradnju timskog okruženja zasnovanog na međusobnom razumevanju, a ne na naglašavanju generacijskih razlika.

Šta misliš da je značajno kada pričamo o generacijama koje dolaze? Na koji način ih je najbolje uključiti?

Primetila sam da nove generacije žele da su aktivno uključene u sve, da imaju na raspolaganju sve informacije i da se sa njima komunicira na jedan potpuno transparentan način. S druge strane, u praksi sam imala slučajeve da baš iz te želje da budu u toku sa sim dešavanjima imaju izazove u definisanju prioriteta, gde se korisnim opet pokazala direktna saradnja i rad sa iskusnijim kolegama.

Kako je vaša kompanija specifična u odnosu na ostale? Šta HR radi drugačije?

Obzirom da je naša kompanija vodeća na tržistu u oblasti razvoja i upravljanja nekretninama, dajemo sve od sebe da i u segmentu HR-a ne zaostajemo. Ako se prisetimo da je naša kompanija bila pionir na ovim prostorima u segmentu real estate developmenta, jasno je da su naši zaposleni veoma interesantni kompanijama koje dolaze. Na nama u HR-u je da, zajedno sa rukovodstvom kompanije, radimo na tome da pravi, kvalitetni ljudi ne žele da odu.

Šta bi o vašoj kompaniji kandidati trebali da znaju ako apliciraju? Na koji način privlačite ljude?

MPC Proeprties ima širok i šarenolik portfolio i mnogo prilika ta razvoj i rast. Ono što bi trebalo da znaju da nam je uvek primarni cilj da na najbolji način obučimo nove kolege za radne zadatke, da od prvog dana znaju da imaju kome da se obrate ukoliko naidju na nešto što im je novo ili što ne znaju i da samo pravi timsku rad donosi najbolje rezultate.

A kako radite na zadržavanju talenata?

Na tom polju se susrećemo sa istim ili sličnim izazovima, kao i većina poslodavaca- naći i zadržati prave kadrove. S druge strane, kao što sam pomenula, ako uzmemo u obzir da u našim redovima imamo značajan broj zaposlenih koji su tu više od 15 godina, mora da nam briga o zaposlenima ide od ruke. Ipak, šalu na stranu, zadržati prave ljude nije kratkotrajni projekat, na tome se neprestano radi: slušanjem, prepoznavanjem, ulaganjem.

Zašto HR ne spava?

HR ne spava zato što je uvek „oficir za vezu“ izmedju ljudi i sistema, izmedju empatije i procedura. HR je budan kada neko da otkaz, radi na tome da motiviše one koji ostaju, da nadje adekvatnu zamenu, reši nesuglasice izmedju članova tima pre nego eskaliraju, osmisli najzanimljiviji team building i dodelu paketića deci zaposlenih... HR ne spava jer je srž svakog poslovanja.