Vlastimir Vuković – finalista O.U.R. HR nagrada za kategoriju PEOPLE-FIRST CEO

1. Čestitamo na ulasku u finale prvih O.U.R. HR nagrada. Kakvi su utisci povodom ulaska u finale?

Ulazak u finale doživljavam kao potvrdu da način na koji radimo sa ljudima ima stvarno uporište u svakodnevnom radu. Iza nas su tri godine integracije, transformacije čitavog poslovnog modela i ozbiljnih promena, ali smo u tom procesu sačuvali jasan pravac i doslednost kulturi koju gradimo.

U praksi, to znači da se razvoj liderstva ne dešava sporadično, već na svim nivoima. Kapaciteti se planiraju u skladu sa strategijom, a ljudi imaju prostor da kažu šta misle, daju povratnu informaciju i učestvuju u promenama koje ih se tiču.Zato ovo finale vidim kao priznanje timu. Koleginice i kolege su ti koji su omogućili da pristup koji u fokus stavlja ljude, kao najveću vrednost našeg sistema, bude nešto što se zaista živi svakog dana.

2. Šta za vas danas znači kvalitetan HR?

Kvalitetan HR danas podrazumeva jasno razumevanje biznisa i jednako jasno razumevanje ljudi. To znači da unapred prepoznaje koje su nam kompetencije potrebne, gde su „slabe karike“ i kako da razvoj ljudi povežemo sa ključnim projektima. Istovremeno, to znači i da neko vodi računa kako se ljudi osećaju, da li razumeju pravac u kojem idemo i imaju li prostor da doprinesu. HR postavlja strukturu koja olakšava donošenje odluka, ali i gradi okruženje u kojem je u redu postaviti pitanje, tražiti podršku i reći šta ne funkcioniše.

Kako bismo znali da li sve to zaista radimo kako treba, neophodno je da merimo produktivnost, aktivno zadržavamo talente i ključne zaposlene, razvijamo lidere i negujemo organizaciono zdravlje. Ti pokazatelji nam brzo otkriju gde sistem radi, a gde ljudi traže dodatnu podršku. Zato HR vidim kao funkciju koja istovremeno razvija kapacitete i čuva kulturu.

3. Koji trenutak vam je potvrdio da gradite pravu kulturu u organizaciji?

Najviše mi govori ono što vidimo u radu sa mlađim kolegama. Kada dobiju prostor, koriste ga bez zadrške. Postavljaju pitanja, testiraju ideje, ulaze u teme bez straha da će pogrešiti. To se jasno vidi kroz inicijative poput NLB Ideja programa ili kroz projekte kao što je Case Study takmičenje Bledske škole. Tu dolazi do izražaja energija, ali i spremnost da se postojeći pristupi preispitaju i unaprede.

Povratne informacije koje dobijamo su jednostavne: osećaj da su saslušani, ozbiljno shvaćeni i pozvani da doprinesu. To govori više od bilo koje interne kampanje.

Sličan obrazac videli smo i kada smo sistemski analizirali gde smo danas kao organizacija i šta nam je potrebno za naredni korak. Menadžeri su vrlo otvoreno govorili o svojim snagama, ali i o situacijama u kojima im je potrebna podrška i dodatni razvoj. Takav nivo otvorenosti se ne podrazumeva. U oba slučaja vidi se ista stvar: ljudi koriste prostor koji imaju.

To je za mene jasan signal da kultura ide u dobrom smeru – tamo gde ljudi govore, preispituju i predlažu, tu se dešava i napredak.